Jovan Tekelija
Jovan Popović Tekelija | |
---|---|
Jovan Tekelija, first half of the 18th century portrait of unknown author | |
Native name | Јован Поповић Текелија |
Born |
1660's[1] Arad, Ottoman Empire (modern-day Romania) |
Died |
1721 or 1722 Arad |
Allegiance | Habsburg Monarchy |
Rank |
|
Unit | Serbian Militia |
Commands held | |
Battles/wars |
Jovan Popović Tekelija (1660's — 1721 or 1722) was 17th and 18th-century Austrian nobleman and military officer. As commander of Serbian Militia, Tekelija participated in many battles and distinguished himself during the Battle of Zenta in 1697. For his merit he was appointed as Captain of Arad.
Family
Tekelija was born in Arad[2] or in Csanád[3] as the first known member of the notable family Popović Tekelija.[4]
Military career
Since his early ages Tekelija served in the Austrian military. After Austrian capture of Belgrade in 1689 he was promoted to the rank of Captain with special position as pathfinder of the whole Austrian army for Voivodina and its neighbouring territories.[5] Tekelija fought in the Battle of Buda (1686).[6]
Tekelija played a particularly important role in the Battle of Zenta. Before the Battle of Zenta Tekelija held position of Captain of Senta.[7] During the night between 10 and 11 November Tekelija broke trough to the War council held in Bečej and informed Prince Eugene of Savoy, whose forces were in Szenttamás and Bečej, that Ottomans were preparing to cross Tisa and leave Bačka[8][9] and during the night led imperial army to Senta through the swamps and ponds to Senta,[10] behind the Ottoman flanks.[11][12] As reward for the important part he played during the Battle of Zenta, Tekelija was appointed as Captain of Serbian Militia in Arad in 1698.[13] In 1710 Colonels Tekelija and Vulin Potisac sent Captain Bogdan Popović to negotiate with Russia about cooperation between Serbs and Russia in war against the Ottoman Empire.[14]
Tekelija died in 1721[15] or in 1722. Tekelija was succeeded on the position of OberCaptain of Arad by Đurka Šević,[16] a father of Jovan Šević.
References
- ↑ Zbornik Matice srpske za istoriju. Матица. 2003. p. 202.
... Јован Текелија, рођен у другој половини 17. века, највероватније 60-их
- ↑ (Popović 1990, p. 170)
- ↑ Владан Гавриловић, "Породица Текелија", Програм међународног научног скупа "Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века" Музеј Војводине, 7 – 8. маја 2003. Нови Сад, Србија и Црна Гора, page 386
- ↑ Владан Гавриловић, "Породица Текелија", Програм међународног научног скупа "Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века" Музеј Војводине, 7 – 8. маја 2003. Нови Сад, Србија и Црна Гора, page 386
- ↑ Владан Гавриловић, "Породица Текелија", Програм међународног научног скупа "Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века" Музеј Војводине, 7 – 8. маја 2003. Нови Сад, Србија и Црна Гора, page 386
- ↑ (SKZ 1993, p. 499): "У опсади Будима, који је освојен 2. септембра 1686, према једној белешци учествовао је и Јован Текелија из Арада, потоњи старешина Потиско-поморишке војне границе."
- ↑ Владан Гавриловић, "Породица Текелија", Програм међународног научног скупа "Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века" Музеј Војводине, 7 – 8. маја 2003. Нови Сад, Србија и Црна Гора, page 386
- ↑ Vojska (in Serbian). Vojnoizdavački i novinski centar. 1993. p. 31.
- ↑ (Popović 1990, p. 170)
- ↑ (Gavrilović 1993, p. 26)
- ↑ Revue historique. Institut. 1963. p. 4.
- ↑ Revue historique. Institut. 1963. p. 4.
Највећу ратничку заслугу стекао је Јован Текелија тиме што је војску принца Евгена Савојскога по звездама провео 1697. године Турцима за леђа и тако несумњиво помогао победи код Сенте.
- ↑ (Cerović 2002, p. 36): "Већ следеће, 1698. године, у знак признања, Јован Текелија је поста- вљен за капетана Српске милиције у Араду, ..."
- ↑ Jugoslavija SSSR. Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR. 1946. p. 18.
- ↑ (Popović 1990, p. 171)
- ↑ Bogoslovski glasnik. 1902. p. 25.
Оберкапетан арадски био је Јован Текелија Поповић, а после његове смрти замени га Ђурка Шевић.
Sources
- Popović, Dušan J. (1990). Srbi u Vojvodini. Matica srpska.
- Cerović, Ljubivoje (2002). Srbi u Ukrajini. Muzej Vojvodine.
- Gavrilović, Slavko (1993). Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj: XV-XIX vek. "Filip Višnjić".